En Bojer
En Bojer

1.

Kad tehničar izađe iz sobe, okrećem glavu prema monitoru i tumačim sve neoplazme, mreže nerava, sitne osvetljene fontove kojima su možda ispisani moja patologija i/ili budućnost ili budući kraj.

Prvi tumor koji sam u životu videla bilo je zamračenje na tom ekranu, okruglo, s jednim dugim kvrgavim prstom koji se pružao iz njega. Fotografisala sam ga svojim ajfonom sa stola na kojem su me pregledali. Taj tumor je bio moj.

Saznala sam da sam bolesna u trenutku kad je moja klinička slika bila loša, ali ja to još nisam osećala. Nosila sam istu kratku zelenu majicu, odsečene farmerke i sandale koje nosim svakog leta – a onda iznenađenje, pa turobna sugestivna profesionalna retorika koja ispunjava prostor kao vazduh iz klima uređaja, ona ozbiljna žena u sivom odelu saosećajna zbog zlehude sudbine, potom lična panika, klinička usavršavanja, razgovori puni neverice  s mojim prijateljima preko Gčeta. Istražitelj ulazi u moj život odeven kao cela socijalna ustanova, kaže da pokreću istragu senzacija koje osoba (ja) još nije morala da oseti, ali koje će uskoro sigurno osetiti.

Pokušaj da se predmeti i ponašanja izdvoje iz jednog sistema  i iznova klasifikuju kao elementi u drugom sistemu nalik je proricanju budućnosti.

Za proroka, ptice koje lete na sever ili jug znače sutrašnju sreću, a listići čaja pričaju priču o dvoje ljubavnika i trećoj osobi koja će ih uništiti. Posle toga, let ptica oslobođen je značenja „migracije“, a jednom kad postane priča o budućem kraju ljubavnika, čaj više nije nešto što želimo da popijemo.

Bili smo premoreni od rada, ali opijeni sopstvenim radom.

Pokušaj da se stvar ili skup stvari izdvoje iz jednog sistema i iznova klasifikuju kao elementi drugog takođe podseća na dijagnozu, ona uzima informacije iz našeg tela i iznova uređuje ono što je iz nas izašlo u sistem nametnut s nekog dalekog mesta. Moja kvržica nekad je bila u sistemu mene, ali onog časa kad joj je radiolog dao ocenu BI-RADS 5, postala je tumor koji će zauvek živeti u sistemu onkologije.¹ Poput ptica koje su oslobođene sadržaja svog letenja i poput oslobođenog čaja, osoba kojoj je dijagnoza postavljena oslobođena je svega što je nekad mislila o sebi.

Kad vas sa sigurnošću proglase bolesnim dok ste vi sigurni da se osećate dobro, padate na tvrdoću jezika, a da vam pritom nije dato ni sat vremena meke neizvesnosti kako biste se umirili preventivnom brigom. Situacija poznata i kao sada nemate rešenje za problem, sada imate konkretno ime za život koji se lomi napola i nestaje.

Bolest koja nikad nije našla za shodno da se najavi čulima zrači s ekrana gde svetlost postaje zvuk i informacija koju šifruju, dešifruju, razašilju, analiziraju, ocenjuju, proučavaju i prodaju. U serverima, naše zdravlje se pogoršava ili poboljšava. Nekad smo bili bolesni u svojim telima. Sad smo bolesni u telu svetla.

Dobro došli u detektore čija su imena sastavljena od slova: MRI, CT, PET. Stavite štitnike za uši, obucite spavaćicu, skinite spavaćicu, ruke gore, ruke dole, udahnite, izdahnite, vadi se krv, ubrizgava boja, bris iz, bris sa, pomerate se ili vas pomeraju – radiologija pretvara osobu sazdanu od osećanja i mesa u pacijenta sazdanog od svetla i senki. Tu su tihi tehničari, glasna zveka, topla ćebad, kinematografska pištanja.

Bili smo usamljeni, ali nesposobni da stvorimo veze neophodne da svoju usamljenost okončamo

Slika na klinici nije slika: ona je snimak. Mi koji postajemo pacijenti kroz talase i zaustavljene talase ultrazvuka, trikove svetla i ekspozicije, jarke boje za ubrizgavanje, imamo se, na osnovu ovlašćenja koja nam daje univerzalni zakon tela, odsad zvati snimljenici. „Dođite pune bešike“, kaže tehničar snimljenicima kada želi da zaviri u naše zanimljive unutrašnjosti. Ultrazvuk koji u materici pronalazi novi život može tamo da pronađe i embrionsku smrt.

Mi padamo pred bolešću, a bolest pada pod čvrstu ruku nauke, pada na staklene pločice pod pouzdanim mikroskopima, pada u lepe laži, pada u sažaljenje i odnose s javnošću, pada na nove stranice u pretraživaču i nove knjige na polici. A tu je i to telo (moje telo) koje ne razume neizvesnost, život koji se lomi i otvara pod težinom nepoznate onkološke terminologije, a onda upada u raspuklinu tog jezika.

Postoje ljudi koji se osećaju loše u svom telu i ništa ne preduzimaju povodom toga, a postoje i oni koji se osećaju loše u svom telu, pa svoje simptome unose u pretraživače i tu se zaustavljaju. Potom, tu su i oni koji sebi mogu da priušte da njihove smetnje cirkulišu u krugovima profesionalaca koji će im, kao na aukciji, nuditi konkurentne dijagnoze. Ova grupa ljudi pušta da ih njihovi simptomi vode ka obećanju, oni traže testiranja, preispituju odgovore, putuju u udaljene gradove gde posećuju specijaliste koji će možda biti u stanju da prepoznaju šta nije u redu.

Ako simptomi dovoljno dugo cirkulišu, grupa neprijatnosti možda će samilosno dobiti ime: bolest, sindrom, osetljivost, termin pretrage. Ponekad je i to dovoljan lek – kao da apelacija znači da je najednom sve u redu. Ponekad je reč koju ćete dati osobi da njome nazove svoju patnju za nju jedini lek.

U svetu u kojem se toliko ljudi oseća toliko loše, postoji svima nama zajedničko, neobeleženo i vremenski neograničeno stanje kad se osećate bolesno koje vam, ako ništa drugo, nudi barem prijem u zajednicu nespecifikovanih. Neprijatnost kojoj je potrebna dijagnoza stvara osećajografiju nepoznatih bolova i telesnih erupcija neukroćenih kategorijom bolesti. Vrsta oboljenja koja nema ime jeste ona vrsta koja se drži u neizvesnosti ili se smatra uobičajenom ili se gura u oblast blisku psihijatriji.

Bili smo bolesni pod glazurom potpunog zdravlja, i potpuno zdravi u svetu koji je bivao sve bolesniji.

Telo u agoniji koju ne prepoznaje izlaže sebe medicini u nadi da će susresti rečnik kojim će zauzvrat dobiti mogućnost da o patnji govori. Ukoliko patnja ne sretne zadovoljavajuć jezik, oni koju tu patnju trpe moraju se ujediniti da ga izmisle. Bolesni ali nedijagnostikovani stvorili su književnost neimenovane bolesti, i njenu poeziju, i narativ o svojoj potrazi za odgovorima. Kad medicina zakaže, oni prilagođavaju ishranu, pokušavaju s restriktivnim promenama u stilu života, a u mešavini pročišćenog unosa hrane, korektivnih zaštita i beskrajnog kruga profesionalnih pregleda, zdravlje ili narušeno zdravlje udaljava se od granica medicine, opirući se i bolesti i leku.

Običaj je kancera, s druge strane, da se retko kada pojavi nena- javljeno. Kancer dolazi u talasu stručnjaka i stručnih tehnologija. Stiže preko nadzora i profesionalne deklaracije. Naša čula ne govore nam maltene ništa o našoj bolesti, ali lekari od nas traže da verujemo da bi nas ono što ne vidimo moglo ubiti, i mi tako i činimo.

„Kažu mi“, rekao mi je jedan starac u sobi za infuziju, „da imam kancer, ali ja“, prošaputao je, „nisam baš siguran“.

Ali mi smo znali da nešto nije bilo u redu, da je svet bio pogrešan (katastrofalno), da smo mi bili pogrešni (katastrofalno), da je nešto (bilo šta) bilo katastrofalno pogrešno svuda.

Bili smo bolesni pod glazurom potpunog zdravlja, i potpuno zdravi u svetu koji je bivao sve bolesniji.

Bili smo usamljeni, ali nesposobni da stvorimo veze neophodne da svoju usamljenost okončamo.

Bili smo premoreni od rada, ali opijeni sopstvenim radom.

Mislila sam da sam se razbolela (na neki način), da se ne osećam dobro (duhom), da doživljavam kolaps u napadu faustijanizma u svetu koji je sklopio pakt s đavolom.

Za dalje čitanje

@redboxknjige
Benedetijeve priče pored Volfganga Hilbiga u izdanju @edicijeradnisto među naslovima koje najčešće tražite u knjižari @bookastore Bulevar. U dobrom društvu!
Možemo slobodno da kažemo da je Levitan jedan od najkontroverznijih slovenačkih romana XX veka. Prvi put objavljen 1982. u Sloveniji, Levitan je zbog svoje provokativnosti i opisa atmosfere socijalističkih zatvora morao čekati 10 godina na objavljivanje. Preko Levitana i njegovih zatvorskih drugova upoznajemo poseban i samosvojan svet, svet bez nade, nabijen najrazličitijim ljudskim sudbinama i strastima, ali pun zapanjujuće ljudskog, neuništivog, bilo da se radi o nasilju nad ljudima, erotizmu ili o nagonu da se preživi. Evo šta Miljenko Jergović kaže o njemu:

„Nimalo Zupan nema sentimenta prema sebi i svom stradanju. On je satir, a ne mučenik, i više je seksa u njegovu romanu, nego što je zatvorskoga zlostavljanja. Osim toga, nije on nevinašce, niti sebe tako predstavlja. U zatvoru je završio jer se napio i tako pijan nekome iz slovenskoga političkog vrha dojavio da je Tito, kako je izvijestio švicarski radio, upravo podnio ostavku. Godina je bila 1948, malo nakon Rezolucije Informbiroa. Ujutro je pred nosom ugledao četiri revolverske cijevi, mamuran.“

#levitan #vitomilzupan #redboxknjige
Đoković je preokrenuo i na putu je da pobedi (nadam se da ga nismo urekli) tako da, bez brige, možete da se družite s nama u ovoj prijatnoj atmosfer KC Grada.  #redboxknjige
N O V  A  knjiga u izdanju RED BOX-a. 
Antologija najboljih priča najznačajnijeg urugvajskog književnika:
ČUDNO, ČUDESNO, ČUDOVIŠNO Priče iz Montevidea
Reposted from @belgraddofska PAŽNJA, PAŽNJA! Napisala sam tekst o En Bojer! Kliknite na #linkinbio👆 jer ovo je mali korak za čoveka a veliki za moj izlazak iz tužne epizode. ❤📖
•
#redboxknjige
#neumirem
#enbojer
#knjigolovka2021
#čitajmožene
#balkanbookstagram 
#anneboyer
#theundying
#serbianedition
#pulitzerprizewinner
#knjizevnost
#knjigesuljubav
#knjigesuin
#knjiškazajednica
#volimknjige
#volimdačitam
#knjigoljupci
#čitanjejein
#američkaknjiževnost
#delfikutak
#nonfictionbook
#americanliterature
#womenauthors 
#bookoftheyear 
#igreads 
#readersofinstagram 
#igreading
#greatbook 
#mustread
Miljenko Jergović o Merlinki:

"Terezin sin priča je o životnome mučeništvu, i kada bismo je sveli na golu fabulu, na faktografiju ljudske egzistencije, priča Vjerana Miladinovića sličila bi kratkim i poučnim hagiografijama, žitjima kršćanskih svetaca, predraskolnih i poslijeraskolnih, čije je cjelokupno zemaljsko postojanje bilo jedna velika patnja, iza koje je stajala duboka vjera, ali i potreba da se bude u skladu s vlastitom prirodom. Između njih i autora ove knjige naročite razlike nema, osim što ne postoji vjera, niti uvjerenje, nema društvene skupine koja bi tog ljudskog stvora smatrala svojim svecem ili koja bi jedan od tristošezdesetpet dana u godini, ili barem onaj tristošezdesetšesti prestupni dan slavila kao Dan svete Merlinke.

Terezin sin se, naravno, može čitati i na neki drugi način: iz sociološke perspektive, kao autorefleksija transrodne osobe u vremenima socijalizma – ili još nešto učenije od toga. A može se čitati i bez ikakve primisli i tendencije, kao što se čitaju dokumenti čovjekove sudbine. Jedino što ovaj tekst traži, bez čega on ne može, jest minimum ljudske i čitateljske empatije. Bez toga, bez empatije, Terezin sin idealan je da ga se ritualno spali na nekome od beogradskih, zagrebačkih, jugoslavenskih trgova. I da tako priča krene ispočetka i da tako ponovimo naš tužni dvadeseti vijek."

Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu. Ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića.

Knjigu možete kupiti na redboxknjige.rs.

#terezinsin #merlinka #vjeranmiladinovic #redboxknjige #redboxizdavastvo
#Repost @unbearably_bookish
• • • • • •
***DARIVANJE***⁣
⁣
Rešila sam da vam poklonim jedan primerak “Ne umirem” En Bojer jer: ⁣
- govori o vrlo važnim temama⁣
- predivno je napisana⁣
- knjiga je kojoj se apsolutno treba vraćati⁣
Ono što treba da uradite je da me pratite, da lajkujete objavu i da mi u komentaru preporučite knjigu iz domena nefikcije koja vas je oduvala! ⁣
Igramo se do sutra popodne, a ekipa iz @makart_store će biti odgovorna za dostavu ovog dragulja pobedniku! ⁣
⁣
Darivanje važi za teritoriju Srbije, a sponzorišem ga me, myself & I.⁣
Srećno! ⁣
⁣
#darivanje #darivanjesrbija #giveawaysrbija #neumirem #enbojer #theundying #anneboyer #booklover #bookstagram #lovereading #redboxknjige
#Repost @estergrinvud
• • • • • •
Ja sam danas počela i završila ,,Ne umirem”, En Bojer, prošlogodišnju dobitnicu Pulicera za generalnu nefikciju. Zatvorila sam poleđinu knjige pre koji minut i sada ću ponovo da je okrenem i počnem iz početka, jer je ovo jedno blago od filozofske ode životu, patnji, književnosti i umetnosti upakovano u memoare žene koja je preživela karcinom dojke koje ću ja da iščitavam i iščitavam u narednom periodu, jer me više ništa drugo ne zanima.
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Naravno da ću vam pisati sveobuhvatnije o ovom delu kada ga procesuiram i makar jednim delom završim sa njim, ali samo delom, jer sa ovakvim ostvarenjima se nikada ne završava. Ona ostaju sa vama i vi sa njima i nemam ja više šta da vam kažem osim da vam skrenem pažnju na En Bojer i njenu memoarsku prozu ,,Ne umirem”, dok se ne saberem malo, pa da ozbiljnije prozborimo o izrazito bitnim temama, za koje do sada imate @belgraddofska i @cvojislava koje su o ovoj knjizi pisale. 
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Do tada mogu da vam ponudim vodič za novi jezik bola Bojerove, jer izražavati onaj neopodnošljivi bol na numeričkim skalama nema smisla, a kako se isti neretko opisuje kao ,,neopisivi bol”, autorka nudi idejno rešenje za njegov adekvatan opis rečima koji bi se najvećim delom sastojao od pesama Emili Dikenson:
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
,,341 Iza velike boli - Osećanja se koče x
477 Nema čoveka koji ume da odredi pravac očaja x
584 Prestalo je da me boli x
599 Bol postoji tako krajnji x
650 Od praznog je bol sazdana x
761 Od praznine do proznanine x
1049 Bol ima samo jednog poznanika i to je smrt”
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Ja sam trenutno od praznine do praznine. Kako vi stojite?
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
#enbojer #neumirem #theundying #anneboyer #knjigolovka2021 #igreads #balkanbookstagram #knjige #citanje #knjizevnost #pulitzer #redboxknjige
#Repost @unbearably_bookish
• • • • • •
Prvo, hvala gospođi @belgraddofska što mi je skrenula pažnju na ovu knjigu. Čim sam pročitala to što je ona imala o njoj da kaže, uhvatio me je neizdrž. Znate ono kad naprosto imate osećaj da morate da se dokopate neke knjige što pre? Pa, osećaj me nije prevario. ⁣
⁣
Ovo delo ne pripada domenu fikcije, već je memoarsko-filozofska forma koja je prošle godine donela En Bojer Pulicera. Ako ćemo da govorimo krajnje grubo, En piše o (svom) iskustvu samohrane majke koja se bori protiv karcinoma dojke. To jeste centralna tema, ali tako obrađena da je En uspela da od najužasnije stvari koja joj se u životu dogodila izgradi ovo delo neverovatne širine. ⁣
⁣
Ne znam ni odakle bih prišla njenom pisanju da vam ga malo približim - da, ona piše o procesu lečenja karcinoma, bez ikakve zadrške i imalo zamagljivanja slike. Ali, ona piše o još toliko toga, svaka stranica ove knjige je kao pučina; pogled i misao pucaju u negodled. Enina promišljanja o životu, o smrti, o bolesti, o samoći, o bolu, o iscrpljenosti i o još mnogo toga su neprocenjiva. ⁣
⁣
Sa druge strane, ona piše i o zdravstvenom sistemu u kome nema ni trunke empatije, bespoštednom društvenom sistemu kome ni najranjivija ljudska stanja ne znače ništa, brojnim organizacijama čiji je krajnji cilj jedino zarada. Njena promišljanja o bolesti su obogaćena najrazličitijim izvorima, od starorimskih do savremenih. ⁣
⁣
Ipak, ono što je najupečatljivije je neverovatna snaga njenog pera, njene volje i njenog duha. Ona otvoreno piše o svim stanjima kroz koje je prošla, ne prestajući ni jednog trenutka da voli život, ljubav, porodicu, prijatelje! ⁣
⁣
Od srca vam preporučujem ovo blago od knjige, kako ju je @estergrinvud već okarakterisala. ⁣
⁣
p.s. Ako želite da pročitate ovu knjigu, obratite pažnju na sutrašnji post! ⁣
⁣
#knjigolovka2021 #theundying #anneboyer #redboxknjige #enbojer
FLAJŠMAN: Da li vam se sviđa kako naslovi vaših knjiga zvuče na španskom? Da li postoji neka vrsta satisfkacije kada vidite prevode svojih knjiga?

BERNHARD: Ne, uopšte. Zabavno je, ali nema nikakve veze sa onim što ste napisali zato što je to knjiga onog koji ju je preveo. On ide svojim putem i njegov put uvek izbija u prvi plan. Prevedena knjiga uopšte ne nalikuje originalu. Ona je poput leša koji je auto gazio sve do neprepoznatljivosti. Vi možete da pokupite te ostatke, ali to ničemu više ne služi. Prevodioci su nešto užasno. Oni su siromašni ljudi koji ništa ne zarađuju za svoje prevode, dobijaju najniže honorare, skandalozno niske, kako se to kaže, a i rezultat njihovog rada je užasan tako da se to na kraju izjednači. Kada radite nešto što nije ništa, onda i ne treba ništa da dobijete za to. Zašto bi neko uopšte prevodio, trebalo bi odmah nešto svoje da napiše, zar ne? Prevođenje je jeziv način služenja. Meni se dopada samo naslov - Trastorno, zvuči lepo kao zamena za Verstörung. Ali Verstörung mi ipak za nijansu lepše zvuči. No, dosta o tome.

Intervjui s Tomasom Bernhardom, uskoro kod nas.

Preveo Novak Guslov 

#tomasbernhard #edicijamonolozi #redboxknjige
Predstavljamo vam knjigu Ne umirem, prvu knjigu u okviru naše nove edicije pod nazivom Između svetova.
U ovoj knjizi, koja je 2020. nagrađena Pulicerovom nagradom u kategoriji nefikcije, iskustvo En Bojer kao samohrane majke koja se leči od karcinoma, postaje početna tačka ambicioznog i britkog ispitivanja bolesti, pri čemu autorka crpi izvore koji sežu od zapisivača snova iz starog Rima do današnjih vlogera, prevaranta i fetišista. Suočena s popularnim smeštanjem kancera u okvire lične krivice – jela si previše slanine, pila previše alkohola ili pušila previše cigareta – autorka sagledava temu iz šireg ugla kako bi obuhvatila i zagađeni svet koji nas okružuje, i neravnopravnosti i eksploatacijske uslove rada koji su i sami jedan od uzroka bolesti. Ona istražuje šarlatanstvo, žrtve i ekološku cenu kancera pod kapitalizmom, i detaljno se bavi delima koje su kroz istoriju o svjoj bolesti i smrti pisale žene, između ostalih Odri Lord, Keti Aker i Suzan Sontag.
Beskrajno iznenađujuća i duboko humana, Ne umirem je Bolest kao metafora za 21. vek: meditacija o raku, industriji raka, prijateljstvu, zajednici, bolestima ali i lepotama savremenog življenja iz pera istinski genijalnog mislioca i pisca.
Ako ste zainteresovani za knjigu, slobodno nam pišite. Za sada je možete pronaći u knjižari Beopolis u Domu omladine, a uskoro će biti dostupna i u svim ostalim većim knjižarama.

#enbojer #neumirem #pulicerovanagrada #memoarskaproza #nefikcija #redboxknjige #edicijaizmeđusvetova
Korpa
Kasa
X