Kratak curriculum vitae

Rođen sam 18. januara 1914. godine u Ljubljani. Poreklo moje majke vodi s istoka (Korban); njena porodica je stara učiteljska porodica; moj otac je rodom iz Bleda, njegovu porodicu čine čamdžije, ribari, vojnici, bilo je mnogo oficira u porodici i mnogo njih je poginulo u svim ratovima. Kao austrijski poručnik, moj otac je otišao u Veliki rat odmah po izbijanju i poginuo krajem 1916. godine u Besarabiji, u borbi bajonetima. Moja majka – ratna udovicadobila je trafiku. Moja prva sećanja sežu u ratne godine. Godine 1920. moja majka se venčala s profesorom germanistike Adolfom Robidom, položila je ispit iz stenografije i potom držala časove u trgovačkim školama i gimnazijama. Najranija moja pisanija potiču iz perioda kad sam imao šest godina, bile su to sve same priče o borbama među životinjama; krojio sam i šio sveščice i sređivao biblioteku svojih „rukopisa”. Moj očuh je imao najveću privatnu biblioteku u Ljubljani, koja se sada nalazi u Akademiji nauka i umet- nosti pod njegovim imenom. Ta biblioteka mi je omogućila rano upoznavanje s našom domaćom i prevedenom literaturom. Godine 1928. moj očuh je podlegao zapaljenju srednjeg uha. Iako sam od šeste godine živeo praktično samostalno u potkrovlju, njegova smrt je, za mene, u četrnaestoj godini života značila oslobađanje od porodičnog vaspitanja. U to vreme bio sam zaneseni skaut, predan logorovanju i planinarenju: bicikl, šator i ranac za mene su značili slobodu.

Osnovnu školu završio sam u učilištu u Ljubljani i upisao se u III državnu realnu gimnaziju, gde sam bio dobar đak što se tiče učenja, ali veoma nestašnog vladanja. Rano sam sebi postavio za cilj oficirsku akademiju. Bavio sam se svim vrstama sporta, u višoj gimnaziji pre svega boksom (bio sam predstavnik Ljubljane u poluteškoj kategoriji, kasnije i u teškoj) i skijanjem (položio sam ispit za učitelja skijanja). Pored toga, mnogo sam se bavio filozofijom, zanimala me je pre svega francuska i starogrčka filozofija, takođe Kant, Niče i Spinoza; zanosio sam se sugestivnimŠopenhauerovim delima i tim putem stigao sam do studija azijske filozofije, u kojoj su me inspirisale Upanišade i Lao Ceov Tao Te Đing. Svoje filozofsko ubeđenje doveo sam u red iz tog haosa misaonih pojmova tek u poslednjih deset godina. Svoje književne uzore crpio sam pre svega iz ruske klasične i francuske literature; moja omiljena štiva bili su prozaisti Ljermontov (Junak našega doba), Dostojevski, Stendal, Volter (Kandid), takođe Gončarov i Arcibašev, potom pesnici kao Po, Bodler, Vijon i Bajron. Doba sazrevanja bilo je za mene vrlo prometejsko, romantično, titanističko i bajronsko. Postavio sam sebi kao ideal grčku kalokagatiju, kojoj sam dodao i erotsko-herojski ideal Kazanove; namerno sam prikrivao svoje filozofske studije, posebno književni rad, koji je u to vreme bio usmeren k ritmičkoj prozi i crtici. U VIII razredu gimnazije, neposredno pre mature, desila mi se nesreća s oružjem, čija je žrtva bio moj najbolji prijatelj. Ta nesreća bacila je veliku senku na moju veru u sreću, a u malom miljeu proneo se glas o tome i ostavio izvesne posledice.

Otišao sam iz Ljubljane i kao mornar ukrcao se na grčki brod; potom sam, tokom godina 1932/33. plovio na francuskim i italijanskim brodovima i najzad na engleskom brodu linije „Horus”. Naučio sam jezike i video sveta. Kada sam 1933. godine dobio dozvolu da se ukrcam na „Lojd”, za Južnu Ameriku, došao sam kući da se oprostim, a majka me je nagovorila da se upišem na fakultet. Iz praktičnih razloga izabrao sam Tehnički fakultet – građevinski odsek (koji sam kasnije i završio) s namerom da posle odem da radim preko mora. Studije i putovanja donele su mi kosmopolitizam i evropsku usmerenost. Godine 1934. objavio sam prvu novelu u reviji Mladika pod naslovom „Črni šahovski konj”, priču o samotnjaku na svetioniku. Posle sam bez reda i plana štampao više kraćih stvari pod pseudonimima, između ostalog i feljtone u dnevnim novinama, što je za mene bila samo priprema za veliku prozu i dramu; veće stvari počeo sam da pišem kad sam na planinarenju pri padu povredio ruku; usledilo je trovanje, tako da sam godinu dana bio vezan za sto, bez sporta, što je za mene bilo presudno: pisao sam levom rukom. U to vreme počela je da mi se otvara tajanstvena draž proze koja ne obuhvata samo neki događaj, nego čitav život. Politički sam bio prilično neodlučan, snažno sam pripadao Sokolu, neko vreme bio sam čak i predsednik nacionalnog akademskog društva Jadran, ali s izrazitom odbojnošću prema strankama.

Pre početka Drugog svetskog rata ponudio sam ljubljanskoj Drami Stvar Jurija Trajbasa, dramu u tri čina s prologom; izbijanje rata sprečilo je izvođenje, premda je bila na programu. Ova drama je kao knjiga izašla tek 1948. godine i po prvi put izvedena za Novu godinu 1956. na tršćanskom radiju. Napisao sam niz romana u vremenu pred sam rat i u prvim godinama rata: Tah, kao psihološku analizu osećaja krivice bez realne krivice; Klement, kao analizu nihilizma, Tajsi, ironični roman o preteranoj nervozi, Človek letnih časov, kao mozaik duševnih događanja u nekoliko uzaludnih sati – naravno, riskantno je pokušati da se problematika romana izloži u nekoliko reči; pored toga, napisao sam nekoliko proznih dela, nešto između romana i novele (npr. Večni časi ili Zgodba o puščobi, u kojoj obrađujem problem navike koja ubija svežinu ljubavi) i nekoliko drama (Še bodo cvetele rože, drama apstrakcije Tretji zaplodek, Na obodu cesarstva itd.). U rat sam otišao po samom izbijanju 1941. kao dobrovoljac; za vreme okupacije bio sam član Osvobodilne fronte kao član Sokola, a na nekoliko meseci tokom 1942. bio sam interniran u Čiginj i u Gonars; ponovo sam uhapšen u leto 1943. U partizane sam otišao u jesen 1943, gde sam do proleća 1944. bio običan borac i mitraljezac. Godine 1944. radio sam u Slovenskem narodnem gledališču, koje je formirano na oslobođenoj teritoriji u Beloj krajini, u Črnomelju, gde sam napisao niz jednočinki za pozorišta na frontu, dužu novelu Andante patetico, koja je posle rata doživela više od trideset pozo- rišnih izvođenja u formi dramskog monologa, potom više kraćih novela i skečeva, kao i dramu Rojstvo u nevihti, koja je izvedena na sceni ljubljanske Drame i za koju sam dobio Prešernovu nagradu 1947. godine. Većina ovih dela objavljena je posle oslobođenja: nekoliko skečeva, novela, Andante patetico i Rojstvo u nevihti; u revijama sam objavio niz crtica, uglavnom s ratnom tematikom; pomenuta drama Stvar Jurija Trajbasa prvi put je objavljena 1948. i naišla na ogorčenu reakciju kritičara. Godine 1947. dobio sam prvu nagradu za filmski scenario Sredotežnost, ali delo nije sniml- jeno. Tih godina bilo je više prevoda mojih ratnih novela (Andante patetico; na francuski – Parallèle 50, na češki – Doba, na italijansk Gioventu, kao i na albanski).

U godinama posle rata napisao sam roman Vrata iz meglenega mesta i filozofski roman Cap non, tem- atika prvog je želja za slobodom, a drugog – odnos umetnosti prema politici; rukopis romana Cap non je izgubljen. Zbog niza sukoba s kulturnim krugovima, godine 1948. povukao sam se u potpunu samoću na nešto manje od sedam godina, radio sam i studirao; po povratku sam doneo pregršt dela, dvadeset sedam pesničkih zbirki, nekoliko knjiga proze, 3.000 stranica rukopisa filozofskih eseja i nekoliko drama. U Državnoj založbi Slovenije dobio sam nagradu (u avgustu 1955) za roman Vrata iz meglenega mesta, ali delo još nije štampano. Mladinska knjiga iz Ljubljane objavila je moj roman Potovanje v tisočera mesta pod pseudonimom Langus.

Nekoliko kraćih tekstova objavio sam u reviji Naša sodobnost, nekoliko u mariborskim Novim obzorjima. Radim u Triglav filmu u Ljubljani kao scenarista; napisao sam istorijsku tragikomediju Aleksander praznih rok, na temu Aleksandra Velikog, i dramu o životu glumice Barbara Nives. U okviru omladinske emisije Radio Torino je snimio dramatizovanu bajku ispod mog pera Blatno ljudstvo na bregu Kačje reke 1956. godine. Triglav film priprema film po mom scenariju Ljudje in luči.

U Ljubljani, jun 1957. godine

Priključi se razgovoru

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@redboxknjige
NOVA KNJIGA NA POMOLU!
Danijel Kelman, "Moj algoritam i ja"

Nepoznata tehnološka firma iz Kalifornije razvila je moćan algoritam za generisanje teksta i došla na ideju kako bi bilo zanimljivo pustiti veštačku inteligenciju i jednog pisca da zajedno napišu priču. Danijel Kelman je pisac koji je dobio tu priliku, a u knjizi "Moj algoritam i ja" on opisuje svoje putovanje u Silicijumsku dolinu i eksperimentalni rad s algoritmom. Bavi se temama kao što su veštačka inteligencija i njene opasnosti, ali i vrlo detaljno opisuje šta konkretno znači raditi s visoko razvijenim softverom ovakve vrste, pokazujući nam istovremeno njegove mogućnosti i ograničenja. Danijel Kelman je jedan od retkih pisaca koji su imali priliku da zavire u (moguću) budućnost svoje profesije, a ova knjiga predstavlja svedočanstvo tome.

Uskoro u svim bolje opremljenim knjižarama i na našem sajtu.

Preveo Novak Guslov

#danijelkelman #mojalgoritamija #redboxknjige
"Bili smo premoreni od rada, ali opijeni sopstvenim radom."

"Bili smo usamljeni, ali nesposobni da stvorimo veze neophodne da svoju usamljenost okončamo."

"Bili smo bolesni pod glazurom potpunog zdravlja, i potpuno zdravi u svetu koji je bivao sve bolesniji."

Na mnogim postovima posvećenim knjizi En Bojer, videli smo veliki broj zalepljenih stikera i dosta vas je naglašavalo kako ste tokom čitanja bili gotovo prisiljeni da često podvlačite delove teksta koji su na vas ostavili veliki utisak. Slobodno ih podelite s nama.

#enbojer #neumirem #redboxknjige #edicijaizmeđusvetova
Benedetijeve priče pored Volfganga Hilbiga u izdanju @edicijeradnisto među naslovima koje najčešće tražite u knjižari @bookastore Bulevar. U dobrom društvu!
Možemo slobodno da kažemo da je Levitan jedan od najkontroverznijih slovenačkih romana XX veka. Prvi put objavljen 1982. u Sloveniji, Levitan je zbog svoje provokativnosti i opisa atmosfere socijalističkih zatvora morao čekati 10 godina na objavljivanje. Preko Levitana i njegovih zatvorskih drugova upoznajemo poseban i samosvojan svet, svet bez nade, nabijen najrazličitijim ljudskim sudbinama i strastima, ali pun zapanjujuće ljudskog, neuništivog, bilo da se radi o nasilju nad ljudima, erotizmu ili o nagonu da se preživi. Evo šta Miljenko Jergović kaže o njemu:

„Nimalo Zupan nema sentimenta prema sebi i svom stradanju. On je satir, a ne mučenik, i više je seksa u njegovu romanu, nego što je zatvorskoga zlostavljanja. Osim toga, nije on nevinašce, niti sebe tako predstavlja. U zatvoru je završio jer se napio i tako pijan nekome iz slovenskoga političkog vrha dojavio da je Tito, kako je izvijestio švicarski radio, upravo podnio ostavku. Godina je bila 1948, malo nakon Rezolucije Informbiroa. Ujutro je pred nosom ugledao četiri revolverske cijevi, mamuran.“

#levitan #vitomilzupan #redboxknjige
Đoković je preokrenuo i na putu je da pobedi (nadam se da ga nismo urekli) tako da, bez brige, možete da se družite s nama u ovoj prijatnoj atmosfer KC Grada.  #redboxknjige
N O V  A  knjiga u izdanju RED BOX-a. 
Antologija najboljih priča najznačajnijeg urugvajskog književnika:
ČUDNO, ČUDESNO, ČUDOVIŠNO Priče iz Montevidea
Reposted from @belgraddofska PAŽNJA, PAŽNJA! Napisala sam tekst o En Bojer! Kliknite na #linkinbio👆 jer ovo je mali korak za čoveka a veliki za moj izlazak iz tužne epizode. ❤📖
•
#redboxknjige
#neumirem
#enbojer
#knjigolovka2021
#čitajmožene
#balkanbookstagram 
#anneboyer
#theundying
#serbianedition
#pulitzerprizewinner
#knjizevnost
#knjigesuljubav
#knjigesuin
#knjiškazajednica
#volimknjige
#volimdačitam
#knjigoljupci
#čitanjejein
#američkaknjiževnost
#delfikutak
#nonfictionbook
#americanliterature
#womenauthors 
#bookoftheyear 
#igreads 
#readersofinstagram 
#igreading
#greatbook 
#mustread
Miljenko Jergović o Merlinki:

"Terezin sin priča je o životnome mučeništvu, i kada bismo je sveli na golu fabulu, na faktografiju ljudske egzistencije, priča Vjerana Miladinovića sličila bi kratkim i poučnim hagiografijama, žitjima kršćanskih svetaca, predraskolnih i poslijeraskolnih, čije je cjelokupno zemaljsko postojanje bilo jedna velika patnja, iza koje je stajala duboka vjera, ali i potreba da se bude u skladu s vlastitom prirodom. Između njih i autora ove knjige naročite razlike nema, osim što ne postoji vjera, niti uvjerenje, nema društvene skupine koja bi tog ljudskog stvora smatrala svojim svecem ili koja bi jedan od tristošezdesetpet dana u godini, ili barem onaj tristošezdesetšesti prestupni dan slavila kao Dan svete Merlinke.

Terezin sin se, naravno, može čitati i na neki drugi način: iz sociološke perspektive, kao autorefleksija transrodne osobe u vremenima socijalizma – ili još nešto učenije od toga. A može se čitati i bez ikakve primisli i tendencije, kao što se čitaju dokumenti čovjekove sudbine. Jedino što ovaj tekst traži, bez čega on ne može, jest minimum ljudske i čitateljske empatije. Bez toga, bez empatije, Terezin sin idealan je da ga se ritualno spali na nekome od beogradskih, zagrebačkih, jugoslavenskih trgova. I da tako priča krene ispočetka i da tako ponovimo naš tužni dvadeseti vijek."

Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu. Ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića.

Knjigu možete kupiti na redboxknjige.rs.

#terezinsin #merlinka #vjeranmiladinovic #redboxknjige #redboxizdavastvo
#Repost @unbearably_bookish
• • • • • •
***DARIVANJE***⁣
⁣
Rešila sam da vam poklonim jedan primerak “Ne umirem” En Bojer jer: ⁣
- govori o vrlo važnim temama⁣
- predivno je napisana⁣
- knjiga je kojoj se apsolutno treba vraćati⁣
Ono što treba da uradite je da me pratite, da lajkujete objavu i da mi u komentaru preporučite knjigu iz domena nefikcije koja vas je oduvala! ⁣
Igramo se do sutra popodne, a ekipa iz @makart_store će biti odgovorna za dostavu ovog dragulja pobedniku! ⁣
⁣
Darivanje važi za teritoriju Srbije, a sponzorišem ga me, myself & I.⁣
Srećno! ⁣
⁣
#darivanje #darivanjesrbija #giveawaysrbija #neumirem #enbojer #theundying #anneboyer #booklover #bookstagram #lovereading #redboxknjige
#Repost @estergrinvud
• • • • • •
Ja sam danas počela i završila ,,Ne umirem”, En Bojer, prošlogodišnju dobitnicu Pulicera za generalnu nefikciju. Zatvorila sam poleđinu knjige pre koji minut i sada ću ponovo da je okrenem i počnem iz početka, jer je ovo jedno blago od filozofske ode životu, patnji, književnosti i umetnosti upakovano u memoare žene koja je preživela karcinom dojke koje ću ja da iščitavam i iščitavam u narednom periodu, jer me više ništa drugo ne zanima.
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Naravno da ću vam pisati sveobuhvatnije o ovom delu kada ga procesuiram i makar jednim delom završim sa njim, ali samo delom, jer sa ovakvim ostvarenjima se nikada ne završava. Ona ostaju sa vama i vi sa njima i nemam ja više šta da vam kažem osim da vam skrenem pažnju na En Bojer i njenu memoarsku prozu ,,Ne umirem”, dok se ne saberem malo, pa da ozbiljnije prozborimo o izrazito bitnim temama, za koje do sada imate @belgraddofska i @cvojislava koje su o ovoj knjizi pisale. 
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Do tada mogu da vam ponudim vodič za novi jezik bola Bojerove, jer izražavati onaj neopodnošljivi bol na numeričkim skalama nema smisla, a kako se isti neretko opisuje kao ,,neopisivi bol”, autorka nudi idejno rešenje za njegov adekvatan opis rečima koji bi se najvećim delom sastojao od pesama Emili Dikenson:
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
,,341 Iza velike boli - Osećanja se koče x
477 Nema čoveka koji ume da odredi pravac očaja x
584 Prestalo je da me boli x
599 Bol postoji tako krajnji x
650 Od praznog je bol sazdana x
761 Od praznine do proznanine x
1049 Bol ima samo jednog poznanika i to je smrt”
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
Ja sam trenutno od praznine do praznine. Kako vi stojite?
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
#enbojer #neumirem #theundying #anneboyer #knjigolovka2021 #igreads #balkanbookstagram #knjige #citanje #knjizevnost #pulitzer #redboxknjige
#Repost @unbearably_bookish
• • • • • •
Prvo, hvala gospođi @belgraddofska što mi je skrenula pažnju na ovu knjigu. Čim sam pročitala to što je ona imala o njoj da kaže, uhvatio me je neizdrž. Znate ono kad naprosto imate osećaj da morate da se dokopate neke knjige što pre? Pa, osećaj me nije prevario. ⁣
⁣
Ovo delo ne pripada domenu fikcije, već je memoarsko-filozofska forma koja je prošle godine donela En Bojer Pulicera. Ako ćemo da govorimo krajnje grubo, En piše o (svom) iskustvu samohrane majke koja se bori protiv karcinoma dojke. To jeste centralna tema, ali tako obrađena da je En uspela da od najužasnije stvari koja joj se u životu dogodila izgradi ovo delo neverovatne širine. ⁣
⁣
Ne znam ni odakle bih prišla njenom pisanju da vam ga malo približim - da, ona piše o procesu lečenja karcinoma, bez ikakve zadrške i imalo zamagljivanja slike. Ali, ona piše o još toliko toga, svaka stranica ove knjige je kao pučina; pogled i misao pucaju u negodled. Enina promišljanja o životu, o smrti, o bolesti, o samoći, o bolu, o iscrpljenosti i o još mnogo toga su neprocenjiva. ⁣
⁣
Sa druge strane, ona piše i o zdravstvenom sistemu u kome nema ni trunke empatije, bespoštednom društvenom sistemu kome ni najranjivija ljudska stanja ne znače ništa, brojnim organizacijama čiji je krajnji cilj jedino zarada. Njena promišljanja o bolesti su obogaćena najrazličitijim izvorima, od starorimskih do savremenih. ⁣
⁣
Ipak, ono što je najupečatljivije je neverovatna snaga njenog pera, njene volje i njenog duha. Ona otvoreno piše o svim stanjima kroz koje je prošla, ne prestajući ni jednog trenutka da voli život, ljubav, porodicu, prijatelje! ⁣
⁣
Od srca vam preporučujem ovo blago od knjige, kako ju je @estergrinvud već okarakterisala. ⁣
⁣
p.s. Ako želite da pročitate ovu knjigu, obratite pažnju na sutrašnji post! ⁣
⁣
#knjigolovka2021 #theundying #anneboyer #redboxknjige #enbojer
FLAJŠMAN: Da li vam se sviđa kako naslovi vaših knjiga zvuče na španskom? Da li postoji neka vrsta satisfkacije kada vidite prevode svojih knjiga?

BERNHARD: Ne, uopšte. Zabavno je, ali nema nikakve veze sa onim što ste napisali zato što je to knjiga onog koji ju je preveo. On ide svojim putem i njegov put uvek izbija u prvi plan. Prevedena knjiga uopšte ne nalikuje originalu. Ona je poput leša koji je auto gazio sve do neprepoznatljivosti. Vi možete da pokupite te ostatke, ali to ničemu više ne služi. Prevodioci su nešto užasno. Oni su siromašni ljudi koji ništa ne zarađuju za svoje prevode, dobijaju najniže honorare, skandalozno niske, kako se to kaže, a i rezultat njihovog rada je užasan tako da se to na kraju izjednači. Kada radite nešto što nije ništa, onda i ne treba ništa da dobijete za to. Zašto bi neko uopšte prevodio, trebalo bi odmah nešto svoje da napiše, zar ne? Prevođenje je jeziv način služenja. Meni se dopada samo naslov - Trastorno, zvuči lepo kao zamena za Verstörung. Ali Verstörung mi ipak za nijansu lepše zvuči. No, dosta o tome.

Intervjui s Tomasom Bernhardom, uskoro kod nas.

Preveo Novak Guslov 

#tomasbernhard #edicijamonolozi #redboxknjige
Korpa
Kasa
X